Sprečite fotostarenje kože. Evo kako!

Ažurirano: 09.10.2026,

Fotostarenje kože nastaje od UV zraka koji prolaze i kroz staklo automobila, kroz oblake i zimi, i godinama se sabira u bore, fleke i opuštenost. Ako vam se čini da je koža na levoj strani lica tamnija, suvlja ili izboranija od desne, a mnogo vozite, ne umišljate. Dobra vest: to je deo starenja na koji najviše možete da utičete, i to od sutrašnjeg jutra.

Šta je fotostarenje kože?

Fotostarenje kože je proces promene stanja i strukture kože uzrokovan izlaganjem ultraljubičastom (UV) zračenju.

Ovo zračenje dolazi od sunčeve svetlosti, ali može biti prisutno i u veštačkim izvorima poput solarijuma.

Kada je koža izložena UV zracima tokom dužeg perioda, dolazi do oštećenja kolagena i elastina, ključnih proteina koji održavaju kožu čvrstom i elastičnom. Posledica toga su bore na licu, pigmentne mrlje i fleke na licu, gubitak elastičnosti i druge promene koje čine kožu starijom.

Dermatolozi isto stanje zovu i dermatoheliosis ili aktinička elastoza.

Po čemu se fotostarenje razlikuje od prirodnog starenja kože?

Prirodno starenje zavisi od godina i gena i ne može se zaustaviti, dok fotostarenje zavisi od toga koliko je koža bila izložena suncu i u velikoj meri se može sprečiti.

Prirodno starenje kože je proces koji se dešava kao deo biološkog starenja organizma, gde genetski faktori i hormonske promene igraju glavnu ulogu.

Nasuprot tome, fotostarenje je rezultat spoljašnjih faktora, pre svega UV zračenja.

Fotostarenje se najčešće manifestuje na delovima tela koji su najviše izloženi suncu, poput lica, vrata, ruku i gornjeg dela grudi.

Starenje kože može se podeliti u dve glavne kategorije: intrinzičko (prirodno) i ekstrinzičko (prevremeno) starenje.

• Intrinzičko starenje je deo prirodnog procesa starenja koji se dešava usled unutrašnjih faktora kao što su genetika, hormonske promene i biološki ritmovi tela. Ovaj tip starenja počinje u ranoj odrasloj dobi i manifestuje se kroz postepeno smanjenje elastičnosti, hidratacije i zatezanja kože. Kolagen i elastin, ključni proteini za čvrstinu i fleksibilnost kože, se prirodno smanjuju s godinama, što dovodi do formiranja finih linija i bora.
• Ekstrinzičko starenje je rezultat spoljašnjih faktora i može biti značajno ubrzano u poređenju s intrinzičkim starenjem. Ovi faktori uključuju prekomerno izlaganje suncu (fotostarenje), pušenje, zagađenje, stres, i loše životne navike poput nepravilne ishrane i nedostatka sna. Glavni krivac za ekstrinzičko starenje je UV zračenje koje uzrokuje oksidativni stres, oštećenje DNK i degradaciju kolagena, što dovodi do dubljih bora, hiperpigmentacija i opuštene kože.

Koliki je udeo sunca, izmereno je na 298 Francuskinja od 30 do 78 godina, podeljenih na one koje traže sunce i one koje ga izbegavaju. UV izloženost je bila odgovorna za oko 80% vidljivih znakova starenja lica. Fleke i neujednačen ten bili su najjače vezani za sunce, dok je opuštenost konture lica pratila pre svega godine (Flament i saradnici, 2013).

Razumevanje ove razlike može pomoći da shvatite da se intrinzički procesi starenja ne mogu lako zaustaviti, ali se efekti ekstrinzičkog starenja mogu značajno umanjiti pravilnom zaštitom kože i negom kože.

Prirodno starenje kože karakteriše se postepenim gubitkom elastičnosti, suvoćom i pojavom bora, dok fotostarenje dodaje specifične promene poput tamnih mrlja i izrazitijih bora uzrokovanih UV zračenjem koje će se pojaviti i onda kada nije zrela koža u pitanju.

Kakva krema pomaže koži oštećenoj suncem?

Koži oštećenoj suncem pomaže nega koja istovremeno radi na pigmentu, čvrstini i zaštitnoj barijeri, uz zaštitu od sunca ujutru koja sprečava novu štetu.

Zaštita od sunca zaustavlja ono što tek dolazi. Fleke, sitne linije i suvoća koje već vidite zahtevaju drugi posao.

Neborela krema je formulisana upravo da tako deluje, sa sastojcima za svaki od tri problema koje sunce ostavlja:

• Za fleke od sunca: ekstrakt korena sladića i acetilovani ekstrakt korena rabarbare usporavaju prekomerno stvaranje melanina, pa tamne mrlje vremenom postaju manje izražene.
• Za čvrstinu i sitne bore: Neodermyl® (kompleks bakra i metilglukozid fosfata), koji prema proizvođaču sastojka podržava obnovu kolagena, i natrijum hijaluronat, koji vezuje vodu pa se sitne linije manje vide.
• Za oslabljenu barijeru: gliceridi maslinovog ulja, shea buter i pantenil, jer koža izložena UV-u brže gubi vlagu i postaje gruba.
• Kao antioksidans: vitamin E, koji pomaže koži da se izbori sa slobodnim radikalima.

Šta Neborela ne radi: nema SPF i ne zamenjuje zaštitu od sunca. Zato je redosled jednostavan: ujutru Neborela, pa krema sa SPF 30 ili više; uveče samo Neborela.

Tekstura i hidratacija se obično popravljaju za nekoliko nedelja, a fleke blede nešto sporije.

Šta izaziva fotostarenje kože?

Fotostarenje kože izaziva pre svega dugotrajno, ponavljano izlaganje UVA i UVB zracima, a doprinose mu vidljiva svetlost visoke energije i veštački izvori poput solarijuma.

Prekomerno izlaganje UV zračenju

Glavni uzrok fotostarenja je prekomerno izlaganje ultraljubičastom (UV) zračenju. UV zraci oštećuju DNK ćelija kože, što dovodi do ubrzanog propadanja kolagena i elastina, proteina koji su ključni za održavanje elastičnosti i čvrstine kože. Ovo oštećenje rezultira pojavom bora, smanjenjem tonusa i gubitkom elastičnosti kože.

Uticaj UVA i UVB zraka na kožu

UVA, UVB zraci i vidljiva svetlost visoke energije (HEVIS) igraju ključnu ulogu u procesu fotostarenja kože.

• UVA zraci prodiru dublje u slojeve kože, sve do dermisa, gde izazivaju formiranje slobodnih radikala koji uzrokuju oksidativni stres. Ovaj stres oštećuje ćelijske strukture, uključujući DNK, proteine i lipide, što dovodi do prevremenog starenja kože, smanjenja elastičnosti i pojave bora.
• UVB zraci, s druge strane, deluju površinski i direktno oštećuju DNK u epidermisu, uzrokujući opekotine od sunca i povećan rizik od raka kože.

Međutim, ono što je manje poznato jeste da i vidljiva svetlost visoke energije (HEVIS), naročito plavo-ljubičasti deo spektra, takođe doprinosi fotostarenju i povezuje se pre svega sa tamnijim i upornijim flekama.

HEVIS svetlost prodire duboko u dermis i, poput UVA zraka, doprinosi formiranju slobodnih radikala koji ubrzavaju proces starenja kože.

Ko je podložniji fotostarenju?

Najpodložnije su osobe svetle puti koja lako izgori, a teško pocrni, kao i svi koji mnogo vremena provode napolju ili za volanom. Rizik dodatno povećavaju solarijum, pušenje uz česta izlaganja suncu i sastojci ili lekovi koji povećavaju osetljivost kože na svetlost, poput retinoida i nekih antibiotika.

Kako slobodni radikali ubrzavaju fotostarenje kože?

Slobodni radikali ubrzavaju fotostarenje tako što, nastali pod dejstvom UV zraka, oštećuju DNK, kolagen, elastin i lipide kože brže nego što koža stigne da ih popravi.

Slobodni radikali igraju ključnu ulogu u procesu fotostarenja kože. To su nestabilni molekuli koji nastaju kao rezultat izloženosti UV zracima, prvenstveno UVA, kao i vidljivoj svetlosti visoke energije (HEVIS).

Kada sunčeva svetlost prodre u kožu, ona izaziva stvaranje slobodnih radikala, posebno u dubljim slojevima kože, u dermisu. Ovi slobodni radikali pokreću proces oksidativnog stresa, tokom kojeg dolazi do oštećenja ključnih ćelijskih komponenti, poput DNK, proteina i lipida.

Kada slobodni radikali oštete ćelijsku DNK, nastaje fragmentacija DNK lanaca, što može dovesti do mutacija i smanjenja sposobnosti ćelija da se regenerišu. Oštećenje proteina, posebno kolagena i elastina, dodatno narušava strukturu kože, smanjuje elastičnost i doprinosi pojavi bora i opuštenosti kože. Oštećenje lipida, koji čine barijeru kože, dovodi do dehidracije i povećava osetljivost kože na dalja oštećenja.

Ovaj kontinuirani ciklus oštećenja uzrokovan oksidativnim stresom dovodi do kumulativnog efekta fotostarenja, koje se manifestuje kroz bore, neujednačenu pigmentaciju, suvoću i smanjenu čvrstinu kože.

Takođe, ovaj proces povećava rizik od razvoja ozbiljnijih problema, kao što su aktinična keratoza i rak kože.

Zato antioksidansi u kremama imaju smisla kao dopuna zaštiti od sunca: hvataju deo slobodnih radikala koje SPF ne zaustavi, ali ne zamenjuju SPF.

Ostali spoljašnji faktori

Pored prirodnog sunčevog zračenja, drugi spoljašnji faktori mogu doprineti fotostarenju. Solarijumi su jedan od značajnih izvora veštačkog UV zračenja. Upotreba solarijuma može znatno povećati rizik od oštećenja kože i ubrzati proces fotostarenja. Takođe, refleksija UV zraka od površina poput vode, peska i snega može povećati intenzitet izlaganja i dodatno oštetiti kožu.

Da li fotostarenje nastaje i kroz prozor, zimi i kada je oblačno?

Da. Obično staklo zaustavlja većinu UVB zraka, ali UVA zraci, glavni pokretač fotostarenja, prolaze kroz bočna stakla automobila i prozore, a velikim delom i kroz oblake. Zato koža stari i kada ne osećate toplotu sunca i kada ne izgori.

Najpoznatiji primer objavljen je u medicinskom časopisu New England Journal of Medicine: 69-godišnji muškarac koji je 28 godina vozio dostavni kamion imao je levu stranu lica, okrenutu prozoru, vidno zadebljalu, izboranu i sa gubitkom elastičnih vlakana, dok je desna strana bila znatno očuvanija (Gordon i saradnici, 2012). Isti mehanizam deluje kod svakoga ko sedi uz prozor u kancelariji ili svakodnevno vozi.

Šta to znači u praksi:

• Pratite UV indeks u vremenskoj aplikaciji: Svetska zdravstvena organizacija preporučuje zaštitu kad god dostigne 3 ili više, što se u Srbiji dešava i u proleće i u jesen, ne samo leti.
• Ako mnogo vozite, SPF nanosite i na levu stranu lica, vrat i levu šaku pre polaska.
• Na snegu i skijanju UV se odbija od podloge, pa je zaštita zimi na planini jednako važna kao na moru.

Kako prepoznati znakove fotostarenja?

Fotostarenje prepoznajete po flekama, grubljim borama, suvoj i hrapavoj koži, gubitku čvrstine i proširenim kapilarima, i to pre svega na mestima koja su stalno izložena suncu.

Fotostarenje kože se manifestuje kroz različite promene na koži koje su rezultat dugotrajnog izlaganja UV zračenju. Prepoznavanje ovih simptoma može pomoći u ranom otkrivanju i pravovremenom reagovanju na oštećenja kože.

Pojava bora i linija

Jedan od najočiglednijih znakova fotostarenja je pojava bora i finih linija. Ove promene nastaju zbog gubitka kolagena i elastina u koži, što dovodi do smanjenja njene čvrstine i elastičnosti. Bore se najčešće javljaju na vratu, licu i rukama.

Promene u pigmentaciji (tamne mrlje, staračke pege)

Fotostarenje može uzrokovati promene u pigmentaciji kože, uključujući tamne mrlje i staračke pege. Ove promene su rezultat neravnomerne distribucije melanina u koži usled izlaganja UV zracima. Tamne mrlje se često pojavljuju na licu, rukama i drugim delovima tela koji su najviše izloženi suncu. Više o tome kako nastaju i kako se uklanjaju pročitajte u tekstu o flekama od sunca.

Gubitak elastičnosti i čvrstoće kože

Zbog oštećenja kolagenih i elastičnih vlakana, koža gubi svoju elastičnost i čvrstoću. Ovo dovodi do opuštanja kože i formiranja dubokih bora, posebno na licu i vratu. Koža može delovati mlohavo i manje zategnuto nego ranije.

Suva i gruba koža

Jedan od simptoma fotostarenja je suva i gruba tekstura kože. UV zraci mogu oštetiti površinski sloj kože, što dovodi do gubitka vlage i prirodnih ulja. Kao rezultat, koža može postati suva, gruba na dodir i sklona perutanju.

Prošireni kapilari

Fotostarenje može uzrokovati širenje kapilara, što se manifestuje kao vidljive, tanke crvene ili plave linije na površini kože. Ove promene su često prisutne na licu, posebno oko nosa i obraza.

Kako sprečiti fotostarenje kože lica?

Fotostarenje kože lica najuspešnije se sprečava svakodnevnom kremom širokog spektra sa SPF 30 ili više, uz senku, odeću koja pokriva kožu i izbegavanje sunca kada je zračenje najjače. Isto važi i za bore od sunca.

Upotreba krema za zaštitu od sunca (SPF)

Jedan od najefikasnijih načina za prevenciju fotostarenja je redovna upotreba krema za zaštitu od sunca sa visokim zaštitnim faktorom (SPF). Preporučuje se korišćenje krema sa najmanje SPF 30, koje pružaju zaštitu od UVA i UVB zraka. Kremu nanosite svako jutro, a na otvorenom je obnavljajte na svaka dva sata i posle kupanja ili znojenja. Nanesite dovoljno za lice, uši i vrat, jer tanji sloj daje slabiju zaštitu od one napisane na pakovanju.

Da SPF zaista usporava fotostarenje, a ne samo štiti od opekotina, pokazalo je australijsko randomizovano istraživanje na 903 odrasle osobe mlađe od 55 godina. Grupa koja je kremu širokog spektra koristila svakodnevno nije imala merljiv napredak starenja kože tokom 4,5 godine, a starenje je kod nje bilo 24% manje nego kod onih koji su kremu koristili kad se sete. Suplement beta-karotena u istoj studiji nije usporio starenje kože (Hughes i saradnici, 2013).

Nošenje zaštitne odeće i šešira

Pored krema za sunčanje, nošenje zaštitne odeće je važna mera prevencije fotostarenja. Odeća dugih rukava, šeširi širokog oboda i sunčane naočare pružaju dodatnu zaštitu od štetnih UV zraka. Materijali sa gustim tkanjem i tamnijih boja bolje štite kožu od sunca. Zaštitna odeća može značajno smanjiti rizik od fotostarenja, posebno tokom produženog boravka na otvorenom.

Izbegavanje sunca kada je UV zračenje najjače

UV zračenje je najjače oko podneva, ali tačan raspon zavisi od godišnjeg doba. Pouzdaniji vodič od sata je UV indeks: kada je 3 ili viši, tražite hlad i koristite zaštitu. Ako je neophodno biti na otvorenom, preporučuje se korišćenje zaštitne opreme i traženje hlada što je češće moguće. Planiranje aktivnosti na otvorenom van ovih sati može pomoći u očuvanju zdravlja kože.

Korišćenje antioksidanata u ishrani

Antioksidanti igraju ključnu ulogu u zaštiti kože od oštećenja izazvanih slobodnim radikalima, koji se formiraju usled UV zračenja. Ishrana bogata antioksidantima, poput vitamina C i E, beta-karotena, koenzima Q10, i likopena može pomoći u očuvanju zdravlja kože. Ovi nutrijenti se mogu naći u voću, povrću, orašastim plodovima i zelenom čaju. Suplementi, međutim, nisu prečica: beta-karoten u tabletama nije usporio fotostarenje u studiji pomenutoj gore, pa je raznovrsna ishrana bolja investicija od kapsula.

Svakodnevna rutina protiv fotostarenja

1. Ujutru očistite lice blagim sredstvom. Blago sredstvo bez agresivnih pilinga ne oštećuje barijeru koju je UV već oslabio.
2. Nanesite negu za fleke i čvrstinu. Krema sa sastojcima za pigment, hidrataciju i barijeru ide na čistu kožu lica, vrata i dekoltea.
3. Nanesite SPF 30 ili viši širokog spektra. Pokrijte lice, uši, vrat i nadlanice; tanak sloj daje slabiju zaštitu od napisane.
4. Obnovite zaštitu na svaka dva sata napolju. Posle kupanja, znojenja i brisanja peškirom zaštitu nanesite ponovo.
5. Uveče očistite kožu i nanesite negu. Uveče ide nega bez SPF-a; retinoidi samo uveče i uz obavezan SPF narednog jutra.

Da li je fotostarenje kože reverzibilno?

Delimično jeste. Fleke, neujednačen ten, tekstura i sitne linije mogu vidno da se poprave doslednom negom i zaštitom, dok se duboke bore i izgubljena elastična vlakna teže vraćaju i obično traže dermatološke tretmane.

Koža se oporavlja samo ako prestane da prima novu dozu UV-a. Zato svaki tretman, od kreme do lasera, daje trajniji rezultat kada ga prati svakodnevni SPF.

Kako ublažiti fotostarenje koje je već nastalo?

Fotostarenje koje je već nastalo ublažava se kremama sa sastojcima koji deluju na pigment i obnovu kože, a kod izraženijih promena hemijskim pilinzima, laserom ili IPL tretmanom kod dermatologa.

Kreme sa retinoidima i vitaminom C

Kreme sa retinoidima: Retinoidi, derivati vitamina A, ubrzavaju obnovu ćelija kože, smanjuju bore i poboljšavaju teksturu kože. Oni takođe povećavaju proizvodnju kolagena, što doprinosi čvrstoći i elastičnosti kože. Povećavaju osetljivost kože na sunce, zato se nanose uveče, uz obavezan SPF narednog jutra, i ne koriste se u trudnoći.

Kreme sa vitaminom C: Vitamin C je moćan antioksidant koji pomaže u zaštiti kože od oštećenja uzrokovanih slobodnim radikalima. Takođe pomaže u posvetljivanju hiperpigmentacije i ujednačavanju tena kože.

Profesionalni tretmani

Profesionalni tretmani pružaju dublje i intenzivnije rešenje za ublažavanje efekata fotostarenja:

Hemijski pilinzi: Hemijski pilinzi koriste kiseline (poput glikolne ili salicilne kiseline) za uklanjanje površinskog sloja kože, što pomaže u smanjenju bora, tamnih mrlja i neujednačenog tena.

Laserske terapije: Laserski tretmani, kao što su frakcioni laseri, koriste svetlosne zrake za stimulisanje proizvodnje kolagena i elastina u dubljim slojevima kože. Ovi tretmani mogu značajno poboljšati teksturu kože i smanjiti znakove fotostarenja.

IPL (intenzivna pulsna svetlost): cilja pigment i proširene kapilare, pa se koristi kod fleka od sunca i crvenila. Posle svakog profesionalnog tretmana koža je osetljivija na sunce nekoliko nedelja, i tada je SPF obavezan.

Šta od kućnih preparata ima smisla?

Aloe vera: gel aloje smiruje kožu posle sunca i ublažava crvenilo, ali ne vraća kolagen i ne uklanja fleke.

Koji antioksidansi štite kožu od fotostarenja?

Najviše dokaza za kožu imaju vitamin C i vitamin E u kozmetici, posebno zajedno i nanešeni ispod kreme sa SPF-om; antioksidansi pojačavaju zaštitu, ali je ne zamenjuju.

Vitamin E: Vitamin E je snažan antioksidant koji pomaže u zaštiti ćelijskih membrana od oštećenja. On neutralizuje slobodne radikale i smanjuje upalu, čime pomaže u prevenciji bora i drugih znakova starenja kože.

Vitamin C: Vitamin C je ključan za sintezu kolagena, proteina koji održava kožu čvrstom i elastičnom. Kao antioksidant, vitamin C pomaže u neutralizaciji slobodnih radikala, smanjuje pigmentne mrlje i poboljšava ukupni tonus kože.

Koenzim Q-10: Koenzim Q-10 je prirodni antioksidant koji se nalazi u svim ćelijama tela. On pomaže u proizvodnji energije unutar ćelija i štiti ih od oksidativnog stresa. Koenzim Q-10 može da doprinese hidrataciji kože.

Likopen: Likopen je antioksidant koji se nalazi u crvenom voću i povrću, kao što su paradajz i lubenica. On pomaže u zaštiti kože od UV zračenja i smanjuje oštećenja izazvana sunčevim zracima.

Zeleni čaj: Zeleni čaj je bogat polifenolima, koji su snažni antioksidanti. Oni pomažu u zaštiti kože od oštećenja izazvanih UV zračenjem, smanjuju upalu i dobra su dopuna kremi sa SPF-om.

Šta još čuva kožu od fotostarenja u svakodnevnoj nezi?

Pored zaštite od sunca, kožu od fotostarenja čuvaju blago čišćenje, nega koja obnavlja barijeru i ishrana bogata voćem, povrćem i omega-3 masnim kiselinama.

Hidratacija kože dolazi pre svega spolja: sastojci poput hijaluronske kiseline i glicerina vezuju vodu u koži, a ulja i buteri sprečavaju da ispari. Voda koju pijete važna je za organizam, ali sama ne vraća elastičnost.

Pored toga, ishrana bogata hranljivim materijama igra ključnu ulogu u zdravlju kože. Namirnice bogate antioksidantima, vitaminima i mineralima kao što su voće, povrće, orašasti plodovi i semenke pomažu u zaštiti kože od oksidativnog stresa i podržavaju njenu regeneraciju. Vitamini C i E, kao i omega-3 masne kiseline, posebno su važni za zdravlje kože.

Redovno čišćenje i adekvatna nega kože su osnovni koraci u održavanju njenog zdravlja. Čišćenje kože dva puta dnevno uklanja prljavštinu, ulje i zagađivače koji mogu začepiti pore i dovesti do upala. Korišćenje blagih sredstava za čišćenje prilagođenih tipu kože, kao i hidratantnih krema koje zadržavaju vlagu, može pomoći u održavanju ravnoteže kože. Redovno pilingovanje uklanja mrtve ćelije kože i podstiče regeneraciju, ali kiselinski pilinzi povećavaju osetljivost na sunce, pa ih radite uveče i uz SPF narednog dana, dok serumi i tretmani sa aktivnim sastojcima, kao što su retinoidi i hijaluronska kiselina, mogu dodatno poboljšati teksturu i elastičnost kože.

Kada sa promenama od sunca treba ići kod dermatologa?

Kod dermatologa idite ako primetite promenu na koži koja se širi, menja boju ili oblik, krvari, ne zarasta duže od mesec dana ili je hrapava i ljuspasta na mestu koje je stalno izloženo suncu.

Hrapave, ružičaste ili smeđe ljuspice na licu, ušima, temenu ili nadlanicama mogu biti aktinična keratoza, promena nastala od sunca koju treba lečiti jer kod dela ljudi može preći u rak kože. Kod mladeža obratite pažnju na asimetriju, neravne ivice, više boja, prečnik veći od 6 mm i svaku promenu izgleda.

Ako imate svetlu put, mnogo mladeža ili rak kože u porodici, pregled kože jednom godišnje je dobra navika i kada nema vidljivih promena. Krema za negu ublažava fleke i bore, ali ne zamenjuje pregled.

Česta pitanja o fotostarenju kože

Da li fotostarenje kože može da počne već u dvadesetim godinama?

Može. Oštećenje od UV zraka sabira se od detinjstva, a prve fleke, proširene pore i neujednačen ten kod osoba svetle puti koje mnogo borave na suncu često se vide pre 30. godine. Bore dolaze kasnije, ali promena počinje ranije nego što je vidljiva.

Da li puder ili krema sa SPF faktorom štite od fotostarenja?

Samo delimično. SPF na pakovanju meri se na mnogo debljem sloju nego što se puder ili krema obično nanose, pa je stvarna zaštita niža od napisane. Puder sa SPF-om je dobar dodatak, ali ispod njega treba nanositi posebnu kremu za zaštitu od sunca širokog spektra.

Da li ekrani telefona i računara izazivaju fotostarenje?

Ekrani emituju plavu svetlost, ali u mnogo manjoj količini nego sunce. Za fotostarenje je i dalje presudno sunčevo zračenje, uključujući ono koje dolazi kroz prozor pored radnog stola, a ne sam ekran.

Da li tamnija put manje stari od sunca?

Tamnija put ima više melanina i zato kasnije dobija bore od sunca, ali je sklonija neujednačenoj pigmentaciji i flekama posle izlaganja suncu. Fotostarenje se kod nje češće vidi kao tamne mrlje nego kao bore, pa joj je zaštita jednako potrebna.

Za koliko vremena se vidi poboljšanje kože oštećene suncem?

Tekstura i hidratacija obično se popravljaju za nekoliko nedelja redovne nege, a fleke od fotostarenja blede sporije, najčešće posle dva do tri meseca. Rezultat se zadržava samo ako se uz negu svakodnevno koristi zaštita od sunca.

Da li zaštita od sunca sprečava stvaranje vitamina D?

Krema za sunčanje smanjuje, ali u praksi retko potpuno zaustavlja stvaranje vitamina D, jer se nikada ne nanosi savršeno. Ako sumnjate na manjak, nivo vitamina D proverite kod lekara i nadoknadite ga po njegovom savetu, umesto da lice izlažete suncu bez zaštite i ubrzavate fotostarenje.

Šta je najvažnije zapamtiti o fotostarenju kože?

Fotostarenje kože je deo starenja koji najviše zavisi od vas. Svakodnevni SPF zaustavlja novu štetu, i to svakog dana kada je UV indeks 3 ili viši. Za fleke, sitne bore i suvoću koje su već tu, koži treba nega koja deluje na pigment, čvrstinu i barijeru.

Zato kombinacija koja ima smisla izgleda ovako: krema sa SPF-om ujutru protiv nove štete, Neborela krema ujutru i uveče za fleke od sunca, čvrstinu i hidrataciju. Jedno pakovanje traje oko mesec dana, a fleke od fotostarenja najčešće počinju vidljivo da blede posle dva do tri meseca redovne upotrebe.

Uz ponudu 2 + 1 gratis dobijate tri pakovanja, tačno onoliko koliko je realno potrebno da procenite rezultat na sopstvenoj koži.